Drevna civilizacija Maja

U davna vremena, na području današnje Mezoamerike ( Od Meksika do Kostarike) živela je drevna civilizacija Maja. Bili su poznati po svojim kulturnim značajima i obrazovanju. Bavili su se arhitekturom, umetnošću, religijom…

Za civilizaciju Maja moglo bi se reći da su bili napredniji od mnogih civilizacija danas. Često se nastanak kalendara i pisma prepisuje baš njima. Iako oni nisu začetnici svakako da su dosta doprineli njihovom razvoju.

Kultra od kojih je potekla Maja bila je civilizacija Olmeka (narod kaučuka) koji predstavljaju veliku kulturu pretkalsičnog perioda u oblasti Meksika. Delili su se u dve klase, vladajuću i potčinjenu. Kao odlični trgovci prodavali su gume, krzna, kaučuke. Muškarci bi radili teške poslove, dok su žene uglavnom obrađivale pamuk. Zasnivajući svoju religiju na kultu jaguara imali su više bogova kojima su prinosili ljudske žrtve. Upravo su Olmeci izmislili prve glife, oblik pisma koji je pronađen na američkom tlu. Olmeci su odlično poznavali matematiku, doduše u njihovo vreme 0 nije postojala, tek kasnije su je ubacile Maje. Takođe su i napravili kalendar od 365 dana

U periodu do 317. godine Maje su bili zemljoradnici i izgrađivači sela i baraka pored vode, jezera i močvara. U to vreme nastaju prvi centri i različite religije. Od 317. do 889. godine traje zlatna epoha Maja. U to vreme bili su najmoćniji i kultura je cvetala. Bili su veoma organizovani i gradili su religiozna gradove. Palenke, Ćićen, Ica, Koba… bili su neki od tih gradova koji su se nalazili u državama Meksiko, Gvatamala i Hondrusu. Napredovali su ne samo naučno, društveno i umetnički već i tehnološki. U gradovima je živelo oko 35 hiljada stanovnika. Njihovi gradovi imali su sve ono što imaju današnji gradovi, trgove, kolovoze, javne zgrade, igrališta, hramove (piramide) kao i istraživačke centre u kojima su veoma precizno izmerili solarni sistem. Kao odlični matematičari upravo su oni izmislili horoskop, sistem brojeva od tri simbola.

Bavili su se i trgovinom prodavajući med, pamuk, kvarc… Za sredstvo plaćena koristili su tada vrlo traženu namirnicu kakao.

Verovali su u više bogova, ali moć bogova nije bila najveća. Smatrali su da je kosmička moć mnogo veća. Ipak verujući da im oni daju hranu, zdravlje i život prinosili su im razne žrtve u vidu hrane, ali i one ljudske.

Brinići se i o svom kulturnom razvoju bili su vrsni umetnici koji su pravili skulpture i bavili keramikom, slikanjem.. Pisali su poeziju i imali svoje pozorište. Predstave u pozorištu sastojalo se od muzike, igre i pantomime.

Njihova politička organizacija bila je zasnovana na hijerarhiji, imali su kralja na vrhu, vlast je bila nasledna. Kralj je imao državni savet koji mu je pomagao da vodi svoj narod, kao i u vojsci i religiji. Sveštenici su bili veoma bliski sa narodom želeći da tumače volju bogova. Vojnici su bili profesionalni ratnici dok su seljaci bili radna snaga koja je gradila i obrađivala zemlju.

Dolaskom osvajača sa zapadnog i jugozapadnog Meksika koji je pokorio Maje počinje postklasnična epoha. Ovo razdoblje traje do 1697. godinem tačnije do dolaska španskih osvajača. Ipak čak i u to vreme bilo je napretka u ekonomiji, politici, umetnosti, ali nažalost sve se završilo ratovima i uništavanjem svega onoga što su vekovima gradili. Od dolaskom španskih osvajača Maje kao jedinstvena civilizacija više nisu postojali, njihovi centri bili su napušteni.

Narodi čije su Maje bile preteče govorili su različitim ili sličnim jezicima, ali za razliku od miroljubivih Maja oni su međusobno ratovali. Španski osvajači bili su varvari u potrazi za zlatom koji su uništavali sve pred sobom i pokoravali narod, tako su i uništili sve ono što su Maje svojim trudom sagradili. Takođe, zajedno sa njima dolazili su i misionari koji su pokorenog naroda učili o hrišćanstvu.

O civilizaciji Maja otkriveno je mnogo toga, do dan danas sačuvani su razni kulturni spomenici. Danas potomci Maja žive u nešto drugačijim kućama nego njihovi preci. Ipak i dan danas čuvaju svoju tradiciju. Reči zapisane od predaka smatraju veoma vrednim i svetim i stavljaju ih na oltar. I baš kao i njihovi rođaci i oni obrađuju zemlju, a mnogi žive u šumama.