Hipersenzibilnost- poremećaj ili osobina
Kada bi svi ljudi bili isti, svet bi bio dosadno mesto. Nažalost mnogi zaboravljaju na ovo pa je sve manje tolerancije, posebno za one koji se na neki način razlikuju. Osobe psihološki drugačijih karaktera ili poremećaja često su izvor rugla i podsmeha. Takođe se stvara pogrešno mišljenje o njima kod potpunih laika.
Za pojedine pojave vodi se rasprava čak i kod samih psihologa da li su poremećaj ili ipak osobina. Hipersenzibilnost posebno muči stručnjake, jer je stanje koje ne zahteva lečenja, ali isto tako može naštetiti onome koji ga poseduje.
Simptomi hipersenzibilnosti su povećana osećanja, odnosno empatija, preterana osetljivost, detaljna obrada podataka. Ove osobe mogu uznemiriti i najmanje sitnice, na primer ako im neko stoji previše blizu. Njihova čula su dosta osetljivija, pa im može zasmetati jak miris, začinjena hrana, glasnoća ili muzika određenog žanra, hladnoća… Jednostavno rečeno previše su osetljivi. Zbog toga osobama koje nemaju iskustva sa tim mogu delovati razmaženo.
Često neshvaćeni pod velikim su pritiskom okoline, koja može imati pogrešno rasuđivanje. Znaju da sami sebi dodaju previše stresa. Bore protiv nepravde do iznemoglosti, što im može oslabiti imunitet i narušiti zdravlje. Depresija, karcinomi, moždani i srčani udari i razna druga oboljenja mogu biti veoma rizična za njih.
Ipak pored svega toga krasi ih velika duhovnost. Više nego bilo ko drugi mogu prepoznati emocije kod drugih i spojiti se sa njima. Verni su i odani bliskim ljudima i učiniće baš sve kako bi im pomogli i zaštitili ih.
Ukoliko nauče kako da se izbore sa samima sobom hipersenzibilnost može biti dar. Potrebno je da se što više opuštaju, provode vreme sa pozitivnim osobama, da što više upoznaju sebe…
Kada otkriju da ne treba stvari prihvatati tako dramatično, nije kraj sveta ukoliko neko ne želi da provedi vreme sa njima život će im biti mnogo bolji. Zvuči lakše nego što jeste u stvarnosti, posebno kod zrelih ljudi. Zato je bitno da nauče kako da ojačaju um i telo i pronađu vlastiti mir i svakim korakom ići će ka poboljšanju.
Razgovori dosta mogu pomoći. Važno je razgovarati sa onima koji razumeju kako se osećaju, ukoliko ih nema u okruženju psihijatri su tu da pre svega saslušaju, posavetuju i uteše. Nije sramota posetiti ih.
Najvažnije od svega je prihvatiti sebe i svoju hiperenzibilnost. Sa njima je sve u redu i nisu jedini. Osim toga osobine koje poseduju mogu im doneti puno pozitivnosti. Njihovo razumevanje za druge ne samo da će im stvoriti prijatelje, već i zavidnu karijeru, a ne postoje bolji lider od njih.
