Industrijska revolucija i njene posledice
Industrijska revolucija i njene posledice počeli su u XVII veku u Velikoj Britaniji. Pored toga što je bila najvažnija prekretnica u ljudskoj industriji, promenila je čitavo društvo, kao i ekonomiju i kulturu.
Ključne karakteristike industrijske revolucije
Industrijska revolucija, koja predstavlja prelaz na nove proizvode, imala je ključne karakteristike. Počela je u Velikoj Britaniji, ali se proširila na Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku tokom nekoliko decenija. Ne zna se tačan datum prve industrijske revolucije, ali je u periodu između 1840. i 1870. godine prerasla u drugu industrijsku revoluciju. Bilo je to ključno vreme za transformaciju proizvoda, transporta i svakodnevnog života.
Parna mašina
U XVII veku su ljudi, posebno u Engleskoj, sve više ulagali u stvaranje novih izuma. Najpoznatiji je bio izum parne mašine, koja je omogućila primenu u različitim industrijskim sektorima, kao što su tekstil, metalurgija i transport.
Najpoznatiji izum parne mašine bio je onaj koji je izumeo škotski pronalazač Džejms Vat; međutim, njena upotreba datira još od starog veka. Prvi pronalazač bio je starogrčki matematičar i inženjer Heron iz Aleksandrije. Njegov pronalazak bila je Heronova kugla koja je radila na principu zagrevanja vode u šupljoj lopti dok ne bi proključala i iz nje izlazila para. Para koja je izlazila kroz dve cevi u suprotnim pravcima izazivala je kretanje kugle.
Posle duge pauze, Denis Papen i Tomas Savari su 1968. godine napravili mašinu koja je radila na principu kondenzacije pare. Ipak, mašinu koja se nešto više koristila od prethodnih stvorio je Tomas Njukomen.
Analizirajući Njukomenovu mašinu, Džejms Vat je nadogradio parnu mašinu, učinivši je korisnijom. Dodao je kondenzator pare i bojler sa toplotnom izolacijom, čime je omogućio da se para pomešana s vodom ponovo doda u cilindar.
Zahvaljujući izumu parne mašine, Amerikanac Robert Fulton je kasnije sagradio parobrod 1807. godine. Već 1819. godine, parobrod Savana preplovio je Atlantski okean za 26 dana. Osim Fultonovog parobroda, Englez Džordž Stivenson konstruisao je parnu lokomotivu 1814. godine, a 1825. godine u Engleskoj je napravljena prva železnica.
U doba industrijske revolucije pojavili su se i mnogi drugi izumi, kao što su munjovod Benjamina Franklina, svetiljka za rudare Hamfrija Dejvija i azbuka za slepe Luja Braja. Godine 1837. Samuel Morse izumeo je telegram i Morseovu abecedu. To je omogućilo da se 1858. godine položi prvi podmorski telegrafski kabl između Amerike i Evrope.
Urbanizacija
Tokom industrijske revolucije građene su sve više fabrike i putevi, pa su mnogi ljudi iz sela odlazili u gradove. Stvarala se radnička klasa koja se do XIX veka razvijala unutar feudalnog sistema. Zbog povećanog broja stanovnika, demografski je rastao grad.
Sa industrijskom revolucijom došlo je do usvajanja drugačijeg načina života. Ljudi su iz njiva prelazili u fabrike. To je često značilo duže radno vreme u teškim uslovima. Dok su ranije žene uglavnom bile domaćice, sada su i one, kao i deca, takođe radile u fabrikama. Ipak, to je donelo i pristup obrazovanju. Više nisu mogla da se školuju samo plemićka deca, već i ona iz radničke klase, koje je bilo sve više.
Iako su imali malo slobodnog vremena, pojavile su se nove kulturne aktivnosti, kao što su organizacijski oblici zabave. Služile su im kao beg od svakodnevice. Uvođenje električne energije, kao i razvoj železnica i parobroda, takođe su uticali na promenu načina života.
Industrijska revolucija i njene posledice uticale su na povećanje proizvodnje i trgovine, što je imalo veze s porastom razlike između bogatih i siromašnih. Nastankom nove društvene klase došlo je i do pogoršanja radnih uslova. Osim toga, posledice industrijske revolucije su zagađenje vazduha i vode.
