Iskrena veza- dugovečna ljubav
Ljubav, tako potrebna i neophodna svakom živom biću. Bez nje ne može ništa opstati. Ona je poput vazduha, nevidljiva, bez mirisa, bez ukusa a opet prisutna u svima nama i svuda oko nas. Naš je opstanak, naša budućnost, bez nje mi smo samo prazne ljušture.
Ljubav nam je potrebna, ne samo da bi smo očuvali svoju vrstu, imali potomke, već i zato što naše duše ne mogu bez nje. Svi tragamo za njom, a opet i bežimo od nje. Potrebna nam je, ali je se i bojimo. Plašimo se da nas ne povrede, plašimo se bola zbog razočarenja i onda ili se ne usuđujemo da uđemo u neku vezu, ili naše veze kratko traju. Neretko čak i povredimo voljenu osobu, ne zato što nam nije stalo, već iz straha da voljena osoba ne povredi nas ili možda iz straha da nismo dovoljno vredni. Da zaslužuje nekog boljeg.
Mi smo voljeni, sa svim našim manama i vrlinama. Ne, neko drugi, ne osoba u koju se pretvaramo, već mi svoji i jedinstveni. Ne vole oni naš posao, našu kuću, nakit, novac, oni vole nas. Vole kada se smejemo i kada plačemo, kada smo najbolji i kada smo najgori.
Nema razloga za strah. Oni pravi ceniće ono što smo mi, prihvatiće nas baš takve kakvi jesmo. Biće uvek uz nas, šta god da se desi. Oni pravi tražiće jedino da i mi njih prihvatimo takve kakvi jesu. Da i mi uvek budemo uz njih i da ih volimo bezuslovno. Njima neće biti važan naš materijalni status. Osetiće kada se pretvaramo da smo nešto što nismo, baš kao što i mi osetimo kada se neko pretvara.
Možda je teško shvatiti koliko ljubav može biti lepa, koliko je zapravo sve lako i jednostavno. Teško je boriti se proziv sopstvenog straha, protiv sebe i protiv nečega što je duboko ukorenjeno u svima nama. Međutim jednom kada prihvatimo sebe i kada konačno naučimo da svemu pristupamo iskreno, pa i u ljubavi sve će biti mnogo lakše. Tek tada sa punim pravom možemo očekivati istinsku sreću i doživotnu ljubav.
Jer: „ Karijera je predivna, ali ne možete se sklupčati uz nju u hladnim noćima.” poručila nam je jednom Merilin Monro.
