Istinita priča o Lepotici i Zver
Mnogi dečji pisci i animatori inspiraciju pronalaze u stvarnim događajima. Već smo čitali o stvarnim princezama po kojima su napisane bajke. Međutim malo se zna da je istinita priča o Lepotici i Zver bila inspiracija za jedan od najomiljenijih crtanih filmova.
Priču, prema istinitim događajima, prvi put je objavila francuska književnica Gabrijel Suzan de Vilnou 1740. godine. Bajka govori o stvarnoj osobi koja je živela na dvoru u vreme kralja Henrija II.
Petrus Gonsalvus rođen je davne 1537. godine, na Kanarskim ostrvima. Veoma rano je osetio zlobu i podrugljivanje drugih ljudi jer je bolovao od, tada neizlečive bolesti, hipertioze.
Karakteristično kod ove abnormalnosti je da obolela osoba ima sindrom vukodlaka, tačnije pre podseća na odvratnu zver nego na čoveka. Upravo zbog njegovog izgleda, misleći da je neobična životinja, strpali su ga u kavez i odveli u dvor kod kralja. Tamo je desetogodišnji Petrus bio zaključan u podrum i tretiran kao ljubimac.
Tek kada su doktori uspeli da ustanove da je zapravo reč o pravom dečaku, Henri II je rešio da mu obezbedi bolji život obezbedivši mu obrazovanje. Niko tada nije verovao da će dečak jezive spoljašnosti napredovati, ali on im je pokazao suprotno. Vrlo brzo je savladao sve lekcije, naučio više stranih jezika i manire visokog sloja društva. Postao je član kraljevske palate, što mu je obezbedilo sve moguće privilegije
Ljubav Lepotice i Zveri
Jedna osoba, međutim i dalje se grozila od Gonsalvusa. Bila je to Henrijeva supruga i kraljica Katarina di Mediči. Kada je kralj preminuo Petrusu, tada već odraslom mladiću, život je počeo da se menja na gore. Iako je dopustila da ostane na dvoru i ima povlastice nikada ga nije tretirala kao ljudsko biće. Za nju on je bio samo način da izbaci frustacije i da se zabavi na podmukle načine. Upravo zato je pravila planove za njegovu ženidbu. Nije je zanimala njegova sreća, već isključivo radoznalost da vidi da li će i njegovi potomci naslediti istu bolest.
Planovi su joj se obistinili i Zver se oženio sa lepom devojkom, kraljičinom imenjakinom. Petrus i lepa Katarina živeli su u braku izrodivši čak sedmoro dece. Nažalost četvoro je doživelu istu sudbinu kao i njihov otac, bolovali su od hipertioze.
Da bi zaradili za život morali su da trpe zle i razmažene namere bogatih ljudi. Pored toga što su učestvovali na svim paradama, takođe su drugima služili za podsmeh i razonodu.
Da su ih više smatrali ljubimcim nego ljudima govore i činjenice da su ih čak i poklanjali drugom plemstvu. Italijanski istoričar i Gonsalvusov biograf Roberto Zapari govorio je da nisu bili zatočeni, ali ni slobodni. Osim toga, još jedan podatak govori o tome da su za druge bili samo životinje: Kada je Petrus Gonsalvus preminuo 1618. godine nije bio pomazan od sveštenika.
Romantična priča o Lepotici i Zver završila se srećnim krajem pokazajući nam da ljubav pobeđuje sve nedaće. Život Petrusa, sa druge strane, bio je velika tragedija. Sa punim pravom može se reći da iako takvog izgleda nije on bio zver, već ljudi koji su mu naneli zla.
