Komedija situacije
Znate ono kada razmišljate o svom životu i poistovetite ga sa žanrom nekog filma? Pa, ja svoj život poistovećujem sa žanrom serije. Moj život je sitkom ili kako bih jednostavnije rekla, komedija situacije.
Kao da mi se dešavaju razne krize, a publika aplaudira, smeje se i viče „Hoćemo još”. Scenaristi mog života ispunjavaju zahteve gledalaca i nastavljaju da pišu još tragičnije scene. Meni tragične, a njima komične.
Komedija situacije događa se svaki dan, neumorno, ali opet nekako i utešno. Razmislite malo; gledajući TV serije i raspoznavanjem njihovih žanrova možemo zaključiti njihov kraj. Kod sitkoma ima svega. Na neki humoristični način prikazuje se život junaka. Njihovi problemi, snovi, nadanja. Oni se pred nama smeju i plaču, raduju se veselim trenucima i strahuju. Mi možda ne znamo kako će se koja epizoda odvijati, ali jedno sigurno znamo. Na neki način naši heroji pronaći će svoju sreću. Svaki sitkom završava se happy end-om.
To me teši, otkriće da će se i ova moja serija završiti na srećan način. Pa zato sada, kada padnem, samo lagano obrišem kolena. Majku mu, jeste zabolelo, ali zamislim odmah šta se desilo nekome ko me posmatra na TV ekranu. Zamišljam kako jedva stiže do WC-a. Te njihove suze i gubitak daha od histeričnog smeha tera me da počnem da se smejem.
Toliko je urnebesno da i ja crkavam od smeha. Na neki način ova moja komedija situacije nije nasmejala samo njih, već i mene. Do đavola sa svim, kada bolje sagledam situaciju moj život i jeste za smejanje. Ne, ne mislim to na onaj pesimistički način. Ovoga puta nisam ironična. Samo još uvek ne znam koja je tačno moja uloga. Scenario još uvek nisam pročitala.
