Matoaka, indijska princeza Pokahontas

Kompanija Dizni je za mnoge svoje junake pronašla inspiraciju u stvarnim istorijskim ličnostima. Crtani film iz 1995. godine Pokahontas bio je jedan od njih. Naravno u nešto prilagođenijem i romantizovanom obliku.

Pokahontas i Džon Smit zaista su bili istorijske ličnosti. Međutim među njima je bila ogromna razlika u godinama kada su se tek upoznali da se nije mogla roditi nikakva ljubav.

Pravo ime Pokahontas bilo je Matoaka i baš kao na filmu bila je ćerka poglavice. Rođena je 1595. godinu u plemenu Pouhatan, po čemu je i dobila nadimak Pokahontas. Tačan datum njenog rođenja kao i njeno najranije detinjstvo je veoma malo poznato. Ono što se zna jeste da je odrasla bez majke. Njena majka nije umrla, već je posle rođenja ćerke napustila pleme. To je uradila jer je njihov običaj tako nalagao. Imala je svega dvanaest godina kada je prvi put srela kapetana Džona Smita.

Britanija je 1607. godine na novootkrivenom tlu, današnja Virdžinija, gradila koloniju pod imenom Džejmstaun. Džon Smit je bio među ljudima koji su radili na projektu. Plašeći se za sopstvenu bezbednost lovci iz plemena Pouhatan zarobili su Džona i odveli ga pred poglavicu gde je trebao da bude pogubljen.

Pred samo smaknuće Pokahontas se bacila pred njega i svojim telom ga zaštitila. Videvši žar u ćerkinim očima da spase kapetana Smita poglavica ne samo da mu je poštedeo život već mu je dozvolio i da se vrati u svoje naselje. Od tada se rodilo veliko prijateljstvo između britanskog kapetana i indijske princeze. Nikada se nisu saznali pravi razlozi zbog čega je ovako postupila. Jedini dokaz da se dogodilo bili su zapisi Džona Smita. Ipak zahvaljujući tome prijateljstvo između njih se poboljšalo, a samim tim i odnosi između kolinije i plemena. Pokahontas je često odlazila u Džejmstaun da se igra sa tamošnjom decom.

1613. godine poglavica iz plemena Patavomek zarobio je Pokahontas dok je živela sa njima i predao je engleskim kolonistima iz Džejmstaun. Razlog tome bio je da otkupe svoja dva vojnika koje je zarobilo pleme Pouhatan. Poglavica je pristao da vrati vojnike, ali ne i njihovo oružje. Iz tog razloga Pokahontas nije vraćena plemenu.

Kada je 1614. godine buknuo rat između Pouhatana i kolonista, Englezi su pokušali da sklope mir vraćajući je plemenu. Međutim, uvređena što ju je otac manje vrednovao od oružja odbija da se vrati i nastavlja da živi u Henrikusu, današnjem Česterfildu. Tamo je od sveštenika Aleksandra Vitakera učila engleski jezik i hrišćanstvo. Primivši hrićanstvo krštena je imenom Rebeka.

Upravo u Henrikusu sreo je udovac i proizvođač duvana Džon Rolf. Zaljubio se u nju i od guvernera tražio dozvolu da je oženi. Par se venčao 5. Aprila 1614. godine. 30. Januara 1615. godine dobili su svog jedinog sina i naslednika Tomasa. Zahvaljujući njihovom braku uspostavljen je mir između kolonista i domorodaca. Kako bi uspostavili mir između dva naroda Pokahontas i Rolf otputovali su u Englesku. Išli su zajedno sa još jedanaest pripadnika plemena Pouhtan.

Diveći se njenoj civilizovanoj kulturi, ali i velikoj hrabrosti i duhu plemena odvedena je na dvor kralja Džejmsa Prvog. Tamo je posle toliko godina ponovo srela Džona Smita za koga se verovalo da je mrtav.

Umrla je u dvadeset drugoj godini 1617. godine. Ona i Džon Rolf ukrcali su se na brod koji je zaplovio za Ameriku. Međutim Pokahontas se razbolela te se iskrcala u Gravesendu gde je i umrla i gde je sahranjena. Pokahontas je iza sebe ostavila potomke, njen sin Tomas imao je ćerku Džejn Rolf koja je rodila sina Džona Bilinga, vojnika i političara koji se odrodio sa drugim uglednim porodicama iz Virdžinije. Supruga predsednika Vilsona, Idit Vilson vuče poreklo od Pokahontas.

Na mestu gde je sahranjena danas se nalazi spomenik koji potvrđuje njeno postojanje.