Merl Oberon, najlepša Ketrin od svih

Skoro da je svako pročitao bar jedno delo sestara Bronte. Klasici poput Džejn Ejr, Stanarka napuštenog zamka, Profesor, Vavilon, Orkanski visovi su dela kojima se uvek rado vraćamo.

Za razliku od svojih sestara Šarlot i En, Emili je napisala samo jedno delo, Orkanske visove. Delo je prvi put objavljeno između 1485. i 1486. godine pod pseudanom Elis Bel. Godinu dana posle toga umire. Njena sestra Šarlot uređuje rukopis Orkanskih visova i objavljuje kao podshumano 1850. godine. Iako se danas smatra engleskim klasicizmo u to vreme smatrao se kontraveznim romanom.

Likovi sa jakim emocijama, gotovo demonskim manama, ali i vrlinama. Sa ograničenom prirodom i tragičnom strašću inspirisale su da roman posluži kao adaptacija za filmove, muziku, pa čak i balet.

Postoji čak nekoliko adaptacija filma Orkanskih visova. Iako je možda najpoznatija verzija iz 1992. godina sa Žilijet Binoš, nema toliku jačinu u realnom prikazu likova kao film iz 1939. godine. Glavne uloge pripale su tada, jednom od najboljih glumaca Lorensu Olivijeu i Merl Oberon.

Merl Oberon rođena je u Bombaju 19. Februara 1911. godine. Odrasla je u mešovitoj porodici indijskog i irskog porekla, međutim postoje glasine da su roditelji uz koje je odrasla njeni usvojitelji. Govorilo se da ju je prava majka rodila veoma rano, a da je otac nepoznat. 1928. godine iz tada siromašne Indije seli se u Veliku Britaniju.

Iako je mislila da će rasna razlika u velikoj meri štetiti karijeri glumice, koju je jako priželjkivala, ispostavilo se da njen talenat i raskošna lepota itekako imaju posebno mesto u svetu filma. Pored toga tu je i upornost koji je krasio njen duh i koji se posebno isticao posle saobraćajne nesreće koju je doživela. U toj stravičnoj nesreći njeno lice je katastrofalno unakaženo i mislili su da nikada više neće igrati. Ipak pobedila je samu sebe i sopstvenu tragediju zahvaljujući svojoj upornosti, lekovima i šminki.

U početku je u Engleskoj igrala manje i dosta neugledne uloge koje nisu mogle ostvariti njen pun potencijal. Ovo se menja zahvaljujući njenoj, manjoj, ali dosta inspirativnoj ulozi En Bolein iz filma Privatni Život Henrija VIII. Zahvaljujući reditelju ovog filma Aleksandru Kordu njena karijera krenula je uzlaznom putanjom, te se uskoro seli u Holivud.

Za Kordu, reditelja koji joj je pomogao da izgradi karijeru udala se 1939. godine, što je u velikoj meri pomoglo njenoj karijeri. Iako udata imala je mnogo afera, pa i sa glumcem Džon Vejnom. Od Korde razvela se 1945. godine i posle toga udala se za scenografistu Lusijena Balarda. Balard je osmislio posebno svetlo na filmu koje je prekrivalo Merline ožiljke posle nesreće. Od njega se razvela 1949. godine i po treći put udala za Italijana Bruna Paglaijem, industrijalca, mlađim od nje čak dvadeset pet godina. Sa njim je usvojila dvoje dece i živela sve do svoje smrti.

Svako ko je čitao Orkanske visove i gledao filmove rađene po ovom romanu može sa sigurnošću tvrditi da je Merl najidealnija replika Ketrin Ernšo, kasnije Linton. Ne zbog svoje tamnije puti, već prirodne, gotovo divlje i raskošne lepote koja je krasila Ketrin u romanu. Njen vatren i strastven temperamen učinio je najboljom Ketrin od svih. Ni jedna posle nje nije mogla da dočara Ketrin temperament i nemiran duh kao ona.

Najlepša Ketrin umrla je 1979. godine u Kaliforniji od posledice moždanog udara. Imala je 68 godina. Sahranjena je na groblju Forest Lavn Memorijal Park u Kaliforniji.