Milica Jakovljević- Ikona ljubavnih romana

Nažalost svesni smo toga da ne voli svako da čita. Međutim ne postoji osoba koja u Srbiji nije čula za Milicu Jakovljević. Samo ime možda vam i ne zvuči baš poznato, ali za njen pseudonimom sigurno ste čuli, Mir Jam.

Detinjstvo

Rođena je u Jagodini 22. Aprila 1887. godine. Njen otac Jakov Jaša Jakovljević, državni činovnik, odgajao je sam osmoro dece, posle smrti svoje prve žene. Milica je njegovo dete iz drugog braka. Naime u prošlosti, žene su se smatrale krivim ako nemaju decu. S obzirom da je deci Jakova bila potrebna i majka poznanici su mu savetovali da se ponovo oženi sa udovicom Simkom koja nije rađala. Mislili su da neće rađati ni ubuduće. Ipak rodila je ćerku Milicu, kasnije i sina Stevana i još jednu ćerku Zoru.

Zbog očevog posla često su morali da se sele. Milica svoje detinjstvo provodi u Knjaževcu i većim delom u Kragujecu.

U Beogradu završava školu za učiteljicu. Prvo svoje zaposlenje dobiva kao učiteljica u selu Krivi Vir.

Novinarstvo

Bila je dama koja je odolevala vremenu. Opisivali su je kao prelepu plavušu, koja je često viđena kako čita. Previše autetična nije se dovoljno pronalazila u pozivu učiteljice. Posle Prvog svetskog rata u Beogradu započinje svoju karijeru novinara za dnevni list „Novosti”. Kasnije je pisala i za listove „Nedeljne ilustracije” i nakratko za list „Glas”.

Prema svojim rečima kao novinar radila je neprekidno od 1921. do 1941, godine. 1941. godine odbila je da radi za novine „Novo vreme” i „Obnova”. Iako se pravdala umorom i starošću, zapravo je hrela da sačuva obraz brata Stevana, koji je vreme provodio u zarobljeništvu, kao major kraljevske vojske.

1945. godine pokušala je da obnovi saradnju sa „Glasom”. Bila je jedna od samo pet žena koje su uspele da obnove saradnju zbog pada Kraljevine Jugoslavije. Međutim, zbog godina i velikog napora nije mogla da izdrži konstantni rad i uskoro je izbrisana iz članstva novinara. Novinarska karijera prestaje za Milicu i uprkos svom vojnom angažovanju u novoj vlasti brat Stevan nije uspeo da joj obezbedi sigurnost. Jedva se izbori da ima neku malu penziju.

Mir Jam

Njeni književni radovi koje je objavila pod pseudonimom Mir Jam bili su lagani, puni ljubavnih priča. Njen slikoviti stil i dočarenje života između dva rata donelo je upoređenje sa Džejn Ostin. Iako najpopularnija spisateljica u Kraljevini Jugoslaviji sa novom vlašću njena popularnost drastično propada. Njena književna dela ostaju zaboravljena negde u senci. Ipak način na koji je pisala, teme o kojima je pisala nikada ne gube svoju popularnost.

Zahvaljujući televizijskim serijama koje smo imali priliku da gledamo nedavno i stalnim repriziranjem mogli smo da se upoznamo sa njenim delima. Njeni romani „Ranjeni orao”, „Greh njene majke”, „Nepobedivo srce”, „Samac u braku”, „Mala supruga”, ali i mnogi drugi ponovo su postali čitani. Tek posle toliko godina od njene smrti ugled Mir Jam je povraćen.

Umrla je 22. Decembra 1952. godine od upale pluća. Žena, koja se borila za ženska prava , koja je bila obrazovana i nekada cenjena u svojoj smrti bila je sasvim sama. Niko nije objavio ni jednu jedinu vest da je umrla. Kuća u kojoj je napisala sva svoja dela i u kojoj je živela srušena je.

Ovoj književnici, ikoni ljubavnih romana nije podignuta ni jedna spomen ploča. Kao da su hteli da je posmrtno kazne što se nije prilagodila novom poretku i novoj vlasti. Opet sa druge stane, čini se da ih je zapravo grizla savest. Hteli su da zaborave na sopstvenu krivicu potiskujući na taj način sećanje na ženu kojoj su načinili veliku nepravdu.