Najlepše bajke sveta braće Grim

Ne postoji dete na svetu, pa ni odrasla osoba koja ne voli bajke. Bajke su nepresušni izvor maštanja i inspiracije. Odrastanje uz najlepše bajke sveta braće Grim pružaju sigurnost i utočište.

Bajka može biti narodna, usmena i umetnička. Likovi su izmišljeni i često mistični. Zahvaljujući ovom književnom pravcu otići ćemo u skriveni svet snova.

Jakob i Vilhem Grim su bili nemački akademci, lingvisti, leksikografi i začetnici umetničke bajke. Bavili su se sakupljanjem i objavljivanjem narodnih pripovetki.

1812. godine objavili su prvu zbirku pripovetki na nemačkom jeziku pod nazivom „Dečje i porodične bajke„.

Ne postoji osoba koja nije čitala, ili bar gledala bajke kao što su „Pepeljuga”, „Snežana i sedam patuljaka”, „Zlatokosa”, ali ne zna baš svaka osoba da tvorac ovih bajki nije Volt Dizni, već su to braća Grim. Našle su se u njihovoj prvoj knjizi pripovetka.

Pepeljuga:

Ova narodna bajka braće Grim razlikuje se od Diznijeve Pepeljuge. Iako se i kod jedne i druge javljaju zla maćiha i sestre i težak život Pepeljuge, mnogi elementi su drugčiji. Braća Grim ne pominju dobru vilu, već je Pepeljugin dobrotvor bila bela ptičica.

Pepeljuga je znala da ne može otići na bal koji je organizovao kralj u čast sina i uplakana otišla na grob svoje majke. Tamo je posadila leskovu grančicu koju je zalivala sopstvenim suzama. Mnoge ptice bi sletale na grančicu, pa i bela ptičica. Bela ptičica čuvši Pepeljuginu tugu donela joj je svečanu haljinu i zlatne cipelice.

Na balu najlepša devojka je bila upravo Pepeljuga i sam princ je morao da zapazi njenu lepotu. Kako je morala ranije da napusti bal princ nije imao priliku da je bolje upozna. Na njegovu sreću, žureći da ode kući ispala joj je jedna zlatna cipelica. Zahvaljujući toj cipelici princ je uspeo da je pronađe. Venčali su se i živeli srećno do kraja života.

Braća Grim nisu prvi koji su smislili ovu bajku, naime pominje se kao narodna pripovetka u mnogim zemljama, pa čak i mi imamo svoju narodnu Pepeljugu koju je Vuk Stefanović Karadzić objavio u „Srpskim narodnim pripovjetkama”. Smatra se da su najstarije verzije zabeležene u Kini i Staroj Grčkoj.

Snežana i sedam patuljaka

Jedna od najpoznatijih i najomiljenijih bajki širom sveta objavljena je 1812. godine. Objavili su je braća Grim u svojoj prvoj knjizi. U početku ova bajka nije imala naslov, obeležena je pod brojem 53, tek kasnije 1854. godine, kada je i potpuno završena dobiva naslov „Snežana”.

Baš kao i u poznatoj Snežani i ovde se susrećemo sa magičnim elementima poput čarobnog ogledala, zle čarolije. Međutim u bajci braće Grim o Snežani, sedam patuljaka nemaju imena. Imena dobijaju tek 1912. godine u Brodvejskoj predstavi.

Velika razlika između ove dve adaptacije je i način na koji je Snežana ozdravila posle pojedene otrovne jabuke koju joj je dala zla kraljica, prerušena u staricu.

Oduvek smo znali da ju je spasio princ poljubivši je, ali ovde to nije slučaj. Kada je ugledao Snežanu, princa je zadivila njena lepota. Zamolio je patuljke da mu je daju, na šta su oni pristali. Dok su njegovi podanici nosili kovčeg, jedan se sapleo i kovčeg je ispušten. Od silnog treska parče jabuke je ispalo iz grla i Snežana se probudila.

Naravno, razume se, venčali su se i pozvali sve podanike, pa čak i samu kraljicu koja je od velike zavisti pala na zemlju mrtva.

Ivica i Marica

Iako je ovo izmišljena priča o bratu i sestri koje je otac, na nagovor njihove maćihe ostavio u šumi, u njoj ima i dosta istina. U XIX. veku nije bio redak slučaj da roditelji zbog nemaštine i gladi ostave svoju decu u šumi, gde bi deca ili umrla od gladi ili bi ih rastrgle divlje zveri.

U prvoj verziji braće Grim, Ivicu i Maricu nije ostavila maćiha, već njihova majka. Da bi ipak bilo prijatnije za čitanje ovo su promenili.

U Ivici i Marici možemo pronaći i izmišljene elemente kao što je kuća napravljena od hleba. Tek kasnije se kuća opisuje kao da je od raznih poslastica i veštica koja je htela da ih pojede.

Za vešticu možemo reći da je Griomovima inspiracija bila glad, jer glad nas svakako može pojesti. To što su brat i sestra pobedili vešticu zapravo je njihova snalažljivost kako da prežive u najgorim uslovima.

Mačak u čizmama

Jedna od najzanimljivijih bajki svakako je bajka „Mačak u čizmama”. Ova bajka sadrži i elemente basne, jer se životinjama prepisuju ljudske osobine. Priča govori o snalažljivom mačku koji uspeva svom vlasniku da obezbedi bogastvo i ženidbu za carevu ćerku. Mačak u čizmama je lukav i superiorniji u odnosu na ljude u celoj priči.

Pored ovih bajki braće Grim možemo izdvojiti i Trnovu Ružicu, Crvenkapicu, Zlatokosu i mnoge druge. Sve ove bajke imaju više verzija koje su, ako ih pažljivo čitamo, različite. Međutim u svim ovim bajkama braća Grim su imale cilj da ostave jasnu poruku. Dobro uvek pobeđuje zlo.