Najlepši srpski običaji

Kada bolje sagledamo možemo shvatiti koliko smo mi zapravo bogat narod. Možda nismo svetska sila, ali mi imamo nešto što većina njih nema. Imamo istoriju i tradiciju koja opstaje uprkos zapadnjačkom uticaju.

Srpski običaju su deo srpskog naroda još od davnina. Neki običaji potiču čak iz perioda starih Srba, odnosno pre pravoslavlja. Ima ih mnogo. U narodu bi se reklo svako selo ima neki svoj običaj, a često ih prati i mistika. Sama namena običaja je različita i može se koristiti za zdravlje i sreću kuće, imanja uopšte i samih ukućana. Tu mogu biti običaji za razne proslave ili sahrane. Naravno, o običajima za sahrane ne želimo sada da govorimo. Sada ćemo pričati samo o našim najlepšim običajima.

Rođenje deteta

Rođenje deteta je najradosniji dan u svakoj porodici, pa samim tim i običaji su prelepi. Mladi bračni par i ostala porodica nestrpljivo očekuju dolazak bebe uglavnom devet meseci. Kada se novorođenče rodi svi jedva čekaju da iz bolnice stigne kući. Pre mnogo godina beba se u kući i rađala, ali osećanje radosti zbog njegovog rođenja nikada se nije menjalo. Beba postaje centar sveta roditelja, ali i ostale rodbine pa često se pridržavaju običaja kako bi je zaštitili. Tako se bebi na ručicu stavlja crveni koren protiv ukora ili se beba daruje najčešće zlatom da bi živela u izobilju.

Kada je reč o rađanju bebe jedan od lepših običaja je i cepanje košulje bebinom ocu. Za ovaj običaj postoji verovanje da donosi sreću i bebi i roditeljima, ali i da oni koji cepaju sami mogu očekivati sreću da uskoro postanu roditelji. Ocu uvek košulju cepaju muškarci. Isto tako veruje se da onaj ko zadrži parče tkanine može očekivati isti pol deteta baš kao i novopečeni otac.

Babine

Babine su takođe običaji vezani za rođenje deteta, odnosno prvih četrdeset dana detetovog života. Ovo je vreme kada se očekuje da u kuću, kod bebe dolaze samo sreća i dobri uticaji. Mnogi koriste priliku da posete bebu i mamu i da ih daruju. Na babicama običaj je da se nose:

Cela piletina sa glavom, da dete ne bi jurilo kao bez glave. Riba se ne nosi jer ribe ćute pa da se ne desi da dete ne može govoriti.

Pita sa sirom ili jabukama da beba kada poraste ima sreće u ljubavi.

Okrugla torta ili kolač da ne bude teške naravi.

Pogača, koju priprema neko iz porodice, najbliži, najčešće je to bebina baba, rođena tetka, ujna ili strina ukoliko žive u istoj kući. Lomi se sa decom ili sa nekim ko nije u braku. Od toga da li prvo zagrize dečak ili devojčica zavisi kog će pola biti drugo dete.

Novac se bebi daje tako što se stavlja u krevetac pored bebe. Daruje se za sreću i blagostanje bebe, ali mora da se nameni. Prilikom stavljenja novca kod bebe ljudi izgovaraju svoje želje, odnosno šta bi želeli da beba kupi sa tim novcem.

Rođendan

Izvlačenje ušiju za rođendan je veseo običaj koji možda slavljeniku u nekom trenutku može malo da zasmeta. Ipak nikada neće odbiti nikog ko želi da mu čestita i izvuče uši. Na kraju krajeva ipak je za slavljenika ovo radostan dan. Ovaj običaj datira još od davnina i označava želju bližih da slavljenik poraste veliki, ne samo fizički već i duhovno.

Božić

Božić je naradosniji hrišćanski praznik, pa je i razumljivo da Srbi imaju puno lepih običaja vezanih upravo za rođenje Isusa Hrista. Uoči Božića, odnosno na Badnji dan se posti, ali i badnjak unosi u kuću. Ustaje se veoma rano, u cik zore i odlazi u šumu kako bi se našlo najpše badnje drvo, načešće hrast, koji se seče i nosi kući. Ovo najčešće rade muškarci dok žene pripremaju razne ukusne specijalitete. Međutim iako se badnjak donosi kući, on se tek kada padne mrak unosi u kuću zajedno sa slamom i pečenicom. Ukrašava se sa raznim bombonama i suvim voćem.

Ujutru na Božić zvone sva crkvena zvona. Ukućani oblače svoja najlepša odela i dočekuju položajnika. Položajnik je obično neko dete ili osoba koja je tog dana ušla prva u kuću. Uz reči „Koliko varnica toliko sećica . Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko stada. Koliko varnica toliko živina. A najviše sreće i zdravlja, Amin Bože daj.” džara vatru. Veruje se da položajnik tokom cele godine donosi sreću ukućanima pa ga oni daruju raznim poklonima. S obzirom da su to najčešće deca spremaju im se paketi sa slatkišima.

Česnica je vezana za Božićne običaje. Domaćica veoma rano umesi pogaču u koju ubaci novčić. Za vreme ručka domaćin upali sveću i izgovori naglas Oče naš. Posle molitve česnica se okreće kao na slavi i lomi. Osoba kojoj zapadne deo sa novčićem smatra se srećnom cele godine. U nekim krajevima ne stavlja se samo novac već i drugi sitni predmeti koji simbolizuju ljubav, zdravlje… Takođe se u nekim krajevima veruje da je osoba koja izvuče novčić gazda u kući tokom godine.

Detinjci, materice i oci

Detinjci, materice i oci su običaji vezani za porodicu, ali često se šire i na ostale bliske ljude. Ovi običaji vezani su za darivanje. Kao što sami nazivi kažu za detince deca daruju roditelje, dok za oce i materice roditelji daruju decu. Tačnije rečeno za oce očevi svojoj deci daju poklone, dok za materice to čine majke. Pored roditelja to čine i ostatak rodbine, pa čak i najbliži roditeljini prijatelji. Ovi običaji simbolizuju porodične veze, mir i sigurnost, međusobno poštovanje i pomaganje.

Osoba koja treba da da poklon koji je unapred pripremila mora da se pravi da je zaboravila. Primalac spremljenim kanapom vezuje mu noge i ne oslobađa ga sve dok ne dobije svoj poklon.

Vaskrs

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik i upravo za njega se vezuju mnogi srpski običaji. Veruje se da na ovaj dan treba ustati veoma rano, a veče pre toga zaspati kasno kako ne bi bili pospani i lenji.

Na veliki petak farbaju se jaja, najčešće se šaraju specijalnim bojama, ali i u lukovinu ili pomoću biljaka. Mogu se i lepiti šarene sličice, ipak prvo jaje koje se boji farba se u crvenu boju i označava čuvar kuću do sledeće godine, to jest vaskrsa. U nedelju svako izabere svoje jaje i ukućani se kucaju sa njima. Onaj ko pobedi, razbije jaje protivniku uzima protivničko jaje i pojede ga.

Kao što smo rekli, srpskih običaja je puno i zaista ima dosta lepih. Ipak najvažnije od svega je da vi budete srećni i da veselje ili praznik provedete veseli i zadovoljni. Naši običaji su deo nas i čuvaju našu tradiciju i istoriju od zaborava. Ne morate ih sve poštovati, ali ih nemojte ni u potpunosti ignorisati i zanemariti.