Priča o Moniki Seleš

Priča o Moniki Seleš počinje pre Đokovića, Tipsarevića, Danilovićeve. Bila je po mnogima „power player” teniserka u ženskom tenisu. Idol generacija i generacija i zasigurno zaslužna što su današnji profesionalci odlučili da se bave ovim sportom.

Detinjstvo

Bivša teniserka Mađarskog porekla Monika Seleš rođena je u Novom Sadu 1973. godine. Tenis je počela da trenira sa šest godina. Trener joj je bio rođeni otac Karolj.

Prvi turnir osvojila je već sa devet godina. Kako se još uvek nije razumela u sva pravila tenisa i bodovanja nije znala za vreme igre ko pobeđuje, a ko gubi. Dve godine posle toga osvaja još jedan prestižni turnir Orandz boul u Majamiju.

Poznati teniski trener Nik Boleteri posmatrao je mečeve na turniru. Zapazio je Moniku i fasciniran njenom igrom ponudio joj je mesto na njegovoj akademiji. Prihvativši ponudu porodica Seleš se seli u Ameriku. Monika na akademiji trenira dve godine.

Profesionalni tenis

Sa samo četrnaest godina započinje svoju profesionalnu karijeru u tenisu. Već sa petnaest godina kreće njena puna karijera, na VTA turnirima osvojila je Hjuston pobedivši Kris Evert. Mesec dana kasnije stiže do polufinala Otvorenog prvenstva Francuske izgubivši od tada od najbolje teniserke na svetu Štefi Graf.

Bila je poznata po jakim forhednom i bekhendom, ali i po glasnom stenjanju prilikom udara lopte. Neke teniserke su se žalile na njenu glasnoću jer im je smetalo prilikom koncentracije. Sudije su je često upozoravale da bude tiša.

Veoma je bitno napomenuti i našeg poznatog kantautora Đorđa Balaševića kada je reč o Moniki Seleš. Naime, kada joj je bilo najpotrebnije upravo joj je on izašao u susret ponudivši joj svoje teniske terene na korišćenje. Na ovaj način doprineo je razvoju njene karijere.

1991. godine dominirala je u ženskom tenisu. Sezonu je počela pobedom na Otvorenom prvenstvu u Australiji. Pobedila je Janu Novotnu. Samo dva meseca kasnije od Štefi Graf preuzela je prvo mesto na VTA listi. Na Otvorenom prvenstvu u Francuskoj odbranila je titulu pobedivši najmlađu teniserku Aranču Sančez Vikario u finalu. Posle toga, zbog istegnuća lista na donjem delu noge pauzira šest nedelja i nije igrala na Vimbldonu. Posle pauze vraća se sa istom jačinom. Na Otvorenom prvenstvu u Americi pobeđuje u finalu Martinu Navratilovu. Iste te godine sa Goranom Prpićem osvaja Hopman kup za Jugoslaviju.

Tragedija Monike Seleš

30. Aprila 1993. godine na turniru u Hamburgu dogodio se icident i tragedija koja je zauvek promenila ne samo Monikinu tenisku karijeru nego i ceo njen život. Opsesivni navijač Štefi Graf bio je besan na Moniku jer je Grafovoj pobeđivajući je preotela prvo mesto na VTA listi.

Ginter Parhe zakleo se sam sebi da će se osvetiti devetnaestogodišnjoj Moniki. Pratio je svaki njen korak i konačno iskoristo priliku na turniru u Hamburgu da ispuni sopstvenu bolesnu nameru.

U sred četvrtfinala, na meču između Monike Seleš i Magdalene Malejeve dok je pobeđivala odjednom se začuo njen bolni vrisak. Ginter Parhe zadao joj je ubod kuhinjskim nožem u kičmu između lopatica. Obezbeđenje ga je savladalo, a Moniki je pružena medicinska pomoć.

Lekari su prognozirali da rana nije fatalna i da će moći igrati tenis kada se oporavi. I tačno, fizički se potpuno oporavila, ali napad je na nju zauvek ostavio psihičkih posledica. Dugo posle toga patila je od nesanica, depresije i paranoje. Sanjala je konstantno kako je napadač juri. Stalno je bila u strahu, uverena da joj je život ugrožen. Činjenica da je Ginter Parhe nije dobio zatvorsku kaznu uprkos tome što je svesno naneo bol još više je pogoršalo sve to.

Strahujući za sopstveni život i ne osećajući sigurnost u zemlji u kojoj je rođena preselila se u Ameriku postavši njen državljanin.Profesionalnom tenisu vratila se 1995. godine. Tada je osvojila prvi protivnički turnir u Kanadi na Otvoreno prvenstvo. Kasnije gubi od Štefi Graf u finalu na Otvorenom prvenstvu u Americi. Godinu dana posle toga još jednom je osvojila prvenstvo u Austaliji. Ovo je bila njena poslednja grend slem titula. Uprkos velikom trudu i odricanjima nije uspela da dođe do svoje najbolje forme.

Pored tragedije koja joj se dogodila 1993. godina na to je uticao i njen otac kome je utvrđen kancer i koji je preminuo 1998. godine. Njen poslednji grend slem bio je u Parizu samo nekoliko nedelja posle smrti njenog oca.

Američko državljanstvo

Kao Američki državljanin igrala je za reprezentaciju Amerike. Svom timu je pomogla da osvoje Fed kup 1996. godine i kasnije 2000. godine. 2000. godine osvojila je i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju. Zbog povrede noge 2003. godine napustila je profesionalni tenis. Vratila se 2005. godine kako bi odigrala dva egzibiciona meča protiv Martine Navratilove. Oba meča je izgubila.

Monika Seleš danas živi na Floridi. 2007. godine postala je i Mađarski državljanin. Angažovana je na nekoliko različitih polja i član je sportske organizacije Laureus. Sa izdavačkom kućom Blumsberi potpisala je ugovor za seriju romana namenjen tinejdzerima pod naslovom Akademija.

Uprkos tome što je napustila rodnu zemlju priča o Moniki Seleš se nije završila. Jugoslavila je zauvek ostala u njenom srcu, a ona je i dalje idol mladima. Nekada najbolja teniserka za sebe kaže da je Jugoslovenka, Mađarica i Amerikanka i da nikada neće zaboraviti odakle potiče.