Prva osnivačica pozorišta Persida Karađorđević
Žene su ranijih godina bile u mnogo gorem položaju od muškaraca. Pravo na sopstveni izbor za njih je bila samo misao. U prošlosti su bile potlačena bića. Nisu imale pravo da se školuju, da same biraju bračnog partnera, pa čak ni da glasuju.
Međutim živele su i hrabre, neustrašive žene koje su odolevale tom vremenu. Zahvaljujući njima mi živimo nekim sasvim drugim životom. Zbog njih istorija je promenjena i danas imamo pravo na školovanje, posao i sopstveni izbor.
Persida Karađorđević bila je jedna od tih žena koje su prkosile vremenu.
Rođena je 15. Februara 1813. godine u Beču u uglednoj porodici Nenadovoć iz Brankovine kod Valjeva. Iako su proterani iz zemlje njena porodica je bila veoma cenjena u Srbiji. Otac Jevrem Nenadović bio je vojvoda, dok je deda po ocu Jakov Nenadović bio prvi ministar unutrašnjih poslova ustaničke Srbije. Ništa manji ugled nije bio ni sa majčine strane. Deda po majci Mladen Milovanović bio je vojvoda i prvi ministar odbrane.
Zahvaljujući svojoj porodici bila je daleko školovanija od druge ženske dece u Srbiji. Od svoje porodice nasledila je i mudrost, hrabrost i odlučnost.
Sa svega sedamnaest godina udala se za tadašnjeg srpskog kneza Aleksandra Karađorđević. Odvažna Persida nije htela da bude kneginja koja će vladati iz senke. Nisu je zanimali moć i bogastvo, već je služila svom narodu. Vladala je rame uz rame sa svojim suprugom prateći ga u stopu.
Za razliku od kneza Aleksandra kneginja Persida posedovala je dominantnu crtu i u tome su se dopunjavali.Snalazila se bolje od njega u kriznim situacijama, kojima je postupala mirno, bez straha i panike.
Knezu Aleksandru rodila je čak devetoro dece. Sinove Aleksija, Svetozara, Andreja, Petra, Đorđa i Arsena i ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu.
Smatrala je da je kultura veoma značajna za Srbiju i njen napredak. S obzirom da je odrasla van Srbije imala je tu priliku da gleda pozorišne predstave, opere, koncerte. To je ostavilo veliki uticaj na nju i želela je da deo toga prenese u Srbiju. Da bi ostvarila svoje ambicije da se Srbija uzviši 1847. godine osnovala je u Beogradu prvo srpsko pozorište.
Zbog svog dela i kulturnog uticaja, ali i zbog dobrotvornih radova turski sultan Abdul Medzid dodelio joj je priznanje i orden padišavog portreta 1864. godine.
Vladavina njenog muža završila se posle sukoba sa članovima Državnog saveta. Prisiljeni da abdiciraju porodica Karađorđević seli se u Temikšvar.
Persida nastavlja svoj život povučeno. Narod za koga je toliko toga učinila i koji je voleo ne zna ništa o njoj i njenom životu.
Umrla je 29. Marta 1912. godine u Beču u svojoj šesdesetoj godini gde je sahranjena. Tek za vreme vlasti njenog sina kralja Petra Prvog, po njegovoj naredbi, njeni posmrtni ostaci prebačeni su u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.
