Rahaela Ferari- Jedna od najboljih

Nažalost mnoge filmske legende, filmski velikani više nisu sa nama. Otišli su na neko lepše mesto, da zajedno igraju na „daskama koje život znače”. Među njima je i jedna od najboljih. Glumica u pravom smislu te reči. Umetnica koja je svojim replikama zasmejavala generacije i generacije, iako je njena sudbina bila tragična.

Rahaela Ferari rođena je 27. Avgusta 1911. godine u Zemunu pod imenom Bela Rohel Frajnd. Tokom života nekoliko puta je menjala svoje ime, uglavnom da bi se zaštitila od ratnih neprijatelja koji su harali zemljom i celim svetom.

Bila je hrabra i svoja. Često je govorila da na sceni glumac mora biti autetičan. Da ne sme oponašati nikog, jer tek tada kada ulogama podari deo svog života, one postaju jedna celina. Biti glumac znači imati prirodan talenat i biti svoj. Sve drugo je samo glumatanje.

U pozorište se zaljubila sa svega deset godina. Odrastajući kao usamljena devojčica znala je satima da posmatra mrave, sama sebi priča priče. U svojim izjavama govorila je da se upravo na taj način razvijala mašta koja joj je kasnije pomogla, ne samo kao glumici, već i da spasi sopstveni život.

S obzirom da je rođena u siromašnoj jevrejskoj porodici za vreme rata morala je da se krije od nacista. Živeći konstantno u strahu u jednom trenutku pomislila je da će pasti u ruke Gestapu. Zahvaljujući komšinici Smiljki koja je napravila diverziju uspela je da se izvuče.

Uloga života

Zamišljajući da je po sredi obična igra, odglumila je najtežu ulogu u svom životu. Da bi se spasila pred nacistima odglumela je ženu Ružu. Zahvaljujući ulozi nisu je legitimisali. Tek kada su otišli počela je da drhti, kada se pogledala u ogledalu cela kosa bila joj je seda. Odmah posle toga preselila se iz Žarkova, gde je do tada živela, u jedno potkrovlje u blizini današnje Cvetkove pijace. Tamo je dočekala oslobođenje Beograda, na žalost sama jer je cela njena porodica poginula.

Glumu je usavršavala u Budimpešti, da bi se, vrativši se u Novi Sad udala za Aleksandra Stojkovića, rođenog brata glumca Danila Bate Stojkovića. U to vreme prestavljala se Marija Stojković. Međutim još jedna velika tragedija je zatiče, 1972. godine umire njen suprug. Ime konačno menja u Rahaela Ferari, po kojem ostaje poznata do kraja života.

Uprkos tragedijama i nedaćama koje su obeležile njen život njen duh nikada nije prestajao da bude vedar. Bila je osoba neverovatne topline i harizme. Hrabra i sposobna sama je na Dunavu izgradila kuću i radila i ženske i muške poslove. Uživala je u običnim poslovima i od svega stvarala umetnost.

Iako nije imala decu, obožavala ih je. Imala je poseban odnos sa njima, dozvoljavajući im da budu upravo to što jesu deca. Deca su volela nju, često je njen stan bio pun nestašne dece, što od njenih prijatelja, što od komšiluka. I upravo je ona bila ta kojoj je Žarko Laušević prvoj javio kada je dobio dete.

Na sceni je često bila u drugom planu, igrajući manje sporedne uloge zbunjenih žena. Ipak u tim ulogama unela je toliko života i kreacije da je sama izbijala u prvi plan. Njene replike prepričavale bi se godinama kasnije, pa čak i posle njene smrti. Igrala je veliki broj raznovrsnih uloga, kako za domaće, tako i strane repertoare. Najviše je igrala u Novom Sadu, ali i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i povremeno gostovala u Ateljeu 212. Mlađa publika uglavnom je pamti u filmovima „Davitelj protiv davitelja”, „Hajde da se volimo”, u serijama „Metla bez drške”, „Sivi dom”. Ipak njena uloga Mitine majke, izlapele starice u filmskom serijalu „Tesna koža” za mnoge je ostala upečatljiva. Posle toliko godina i dalje se prepričavaju njeni citati iz filma.

„A glava , gde joj je glava?”

Osvojila je mnoge nagrade i priznanja. Dobitnik je Sterijine nagrade za glumačko ostvarenje, Oktobarske nagrade, Sedmojulske nagrade i nagradu „Dobričin prsten”. 2007. godine Pošta Srbije izdala je marku sa njenim likom. Rahaela bila je je nagrađivana i van tadašnje Jugoslavije, u Izraelu uzvrštena je u svetski almanah, „Ko je ko u svetu Jevreja”. U Padinskoj skeli jedna ulica nosi ime po njoj.

Umrla je hladnog 12. Februara 1994. godine u Beogradu. Sahranjena je u Aleji Velikana na Novom groblju. Mesto svog počinka deli sa velikim prijateljem, istomislilacem i sa kojim je delila sličnu sudbinu Stevom Žigonom. Kroz svoje uloge i svoj život ostavila je svima nama veliko nasledstvo. To nasledstvo ne možemo rasprodati, ali moramo ga čuvati i negovati od zaborava. Ona, Rahaela Ferari, jedna od najvećih zaslužila je da večno živi u našim srcima i u srcima onih koji tek dolaze.