Rasizam i sve njegove bolesti
Beli čovek ubeđen je u sopstvenu superiornost. Daje sebi za pravo da odlučuje o sudbini drugih ljudi i to ne na dobronameran način. Za njega je različitost prokletstvo. Uporno pokušava da promeni svet rušeći sve ono dobro u njemu.
Taj beli čovek je rasista kome ništa nije sveto i koji priznaje samo ono u šta on veruje. Prisutan je na zemlji vekovima, verovatno od samog postanka čovečanstva i nikako da izumre. To je virus koji menja svoj oblik, ali bez načina izlečenja, karcinom sa metastazom.
Još u davna vremena došao je na jednu sasvim novu teritoriju i prisvojio je, kao da je pusto ostrvo, njeni meštani nisu ga zanimali. Nije ih smatrao ljudima, za njega oni su bili samo divljaci bez prava na svoj život. Tako je zarobio američke starosedeoce, ili kako ih je nazivao Indijance, dok ih skoro nije potpuno istrebio. Uništio je prirodu misleći da je samo on važan.
Dao je sebi za pravo da oduzme drugima slobodu pretvarajući ih u robove, samo zato što je boja njihove kože tamna i drugačija od njegove. Tretirao ih je gore nego podrpanu garderobu, terajući ih da rade bez trunke odmora i surovo ih kažnjavajući.
Čak i kada su konačno dobili svoju naizgled slobodu nije ih puštao na miru. Bez obzira koliko su trudili zahvaljujući njemu bili su ponižavani i na dnu lestvice, nisu imali pravo na dostojanstven život.
Pomislili bismo da je XXI. vek doneo neke promene i da je bolest rasizma zauvek iskorenjena, ali sve je i dalje isto osim par sitnica. Crnac je bio predsednik, Azijati su svojim dostignućima znatno unapredili svet, belci su doprineli u borbi protiv zlih dešavanja, pa ipak beli čovek i dalje hara zemaljskom kuglom. Pustoši sve pred sobom.
Ko zna? Možda ga ne treba kriviti? Teška je to bolest, obuzme mu celu dušu. Ne postoji opojnije droge od te, zaposedne celo telo, stvarajući halucinacije. Zamislite samo kako je preživljavati taj konstantni osećaj mržnje. Takva osoba ne može nikada ostvariti svoju sreću, jer je njena poenta davati sebe iskreno iz srca i voleti druge. On ne može videti svet kako treba i koliko je zapravo lep u svoj toj različitosti.
Rasista ima predrasude o ljudima koji se razlikuju od njega na etnički, rasni i verski način, mislići da je grupa u kojoj pripada važnija i kvalitetnija od drugih. Iako je istorija pokazala da ovakvo razmišljanje imaju uglavnom belci, posebno iz aristokratije, praksa danas dokazuje drugačije. Međurasni brakovi često su osuđeni od strane porodica i sa jedne i sa druge strane.
Naziv „Beli čovek“ ne odnosi se samo na jednog pojedinca ili grupu ljudi, već na sve one koji smatraju da drugi ljudi bez obzira kako izgledaju i u šta veruju nemaju prava na slobodu i normalan život. Na žalost takvih ima mnogo, neki su svesni svoje ličnosti, a neki ne.
Borba protiv ove nemani je složena i zamršena. Njen proces traje večno, bez oznake da će se ikada završiti. Jedini spas je da mi osećamo ljubav prema svemu i prema svima, da ne dozvolimo da nas nečija razmišljanja zatruju.
