Reč, dodir srca, ali i mač koji seče

Koliko smo samo blagosloveni sa svojim darom govora. Samo mi komuciramo putem govora. Samo mi imamo tu moć da upotrebljavamo reči kako bi nešto iskazali. Ni jedna životinja to ne može, ni jedna biljka. Opet, čini se nekako da oni imaju bolju kominikaciju nego mi.

Kako samo može prijati ta jedna reč, zagrejati i najhladnije srce. Setite se samo kako vam se usne razvuku u osmeh, hteli to ili ne kada vam neko kaže makar samo jednu lepu reč. Koliko samo srce zaigra kada neko govori o ljubavi.

Sve je lakše posle reči podrške i prijateljstva, mislimo tada da možemo svaku prepreku preći. Svaki uspeh je još veći kada čujemo da neko veruje u nas. Sve ono dobro što smo učinili poprimi još veće značenje posle pohvale. Reči ohrabrenja teraju nas da nikada ne posustajemo, da se borimo za sebe i svoje ideale jače nego što smo i mislili da smo u stanju.

Kako nam se samo duša ozari kada čujemo kako neko naše najmilije hvali. Koliko smo samo ponosni tada, možda još ponosniji nego kada nas same hvale.

Reči kao što su „volim te“, „Verujem u tebe”, „ti to možeš”, „svaka čast”, … imaju tako jedinstvenu moć. Te reči, ne samo da gode onom kome su upućene već i onom ko ih je izgovorio. A opet ne izgovaramo ih tako često. Kao da nam je teško da ih izgovorimo.

Reč može biti najotrovniji otrov, ni jedna rana ne zaboli više od rane na duši zadate od reči. Ta rana ostane duboko u nama, ne zaceljuje nikada skroz. Po nekad samo pomislimo da smo zaboravili na nju, ali javi se s vremena na vreme i ne boli ništa manje nego prvi put.

Ponekad nesvesno, možda čak i iz dobre namere povredimo nekog do koga nam je stalo. Ponekad i ćutanjem, iz želje da ne kažemo nešto pogrešno možemo povrediti nekog.

Nekada neko, svesno, rečima povredi drugu osobu. Zarije mu taj nevidljivi mač duboko u srce, ostavljajući zauvek posledice. Zamislite samo koliko je bola i gorčine u takvim osobama. Nesrećne su one, nemoćne nad sobom i svojom sudbinom. To je njihov jedini način da se osećaju bolje i superiornije nad drugima i zato ih ne treba osuđivati i ne treba se boriti protiv njih. Ignorisanje i osmeh su najbolja oružja protiv takvih ljudi. Ne dozvolite da oni vide koliko patite zbog njihovih zlih reči.

Zastanite na trenutak. Zamislite kako bi ste se vi osećali da vama neko nešto kaže. Želite li vi to da čujete? Setite se samo koliko vas je ružna reč zabolela.

Reč može biti naš najveći prijatelj, ali i naš najveći neprijatelj. Koristimo je pažljivo. U svetu je i previše patnji i bola da bi smo je dodali svojom negativnošću. Uz lepu reč sve se lakše podnosi i sve je mnogo lepše i bolje.