Uticaj impresionizma na savremenu umetnost
Da bismo shvatili uticaj impresionizma na savremenu umetnost, potrebno je da se upoznamo sa suštinom i karakteristikama ovog pravca.
Početak impresionizma
Impresionizam kao umetnički pravac nastao je u Francuskoj u drugoj polovini 19. veka. Za razliku od realizma, umetnici koji su bili njegovi začetnici okrenuli su se svojim ličnim doživljajima. Koristili su brze poteze četkica i svetle boje kako bi prenosili efekte svetlosti. Na ovaj način počinje eksperimentisanje sa bojama, temom i tehnikom.
Impresionizam je takođe bio odgovor na akademske norme i tradicionalne tehnike slikanja tog vremena, koje su često bile stroge i formalne. Umesto toga, impresionisti su često slikali na otvorenom (en plein air). Na taj način su hvatali suštinske trenutke svetlosti i prirode. Tako su izražavali svoja lična osećanja.
Iako je pokret bio pre svega francuski fenomen, njegovi principi su se širili i van granica. Umetnici u Engleskoj, Nemačkoj, Americi i Australiji usvajali su impresionističke ideje i tehnike.
Kao pokret, bio je fokusiran na pejzaž kao glavnu temu u slikarstvu. U ranijim epohama pejzaž je bio samo pozadina drugih tema. Impresionizam je pejzaž istakao kao samostalnu umetničku formu.
Kako je impresionizam dobio ime?
Kako bi napravio dosetku, kritičar Luji Lerue je u svom članku 1874. godine prvi put upotrebio izraz impresionizam. Inspiraciju je dobio po slici Kloda Moneta „Impresija, zalazak sunca”. Ipak, umetnici i te kako prihvataju ovaj naziv koji postaje njihov pravac i stil.
Sliku je prvi put video na njihovoj prvoj izložbi 1874. godine koja je održana u Parizu. Kako nikada nisu dobili zvanični status, umetnici impresionizma održali su samo osam izložbi. Poslednja je bila 1886. godine.
Među najznačajnijim predstavnicima i osnivačima impresionizma su Klod Mone, Eduard Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar. U Nemačkoj je impresionizam predstavljen radovima Lovisa Korinta, Maksa Libermana, Lesera Urija i Maksa Zlefogta.
Impresionizam u Srbiji
Impresionizam u Srbiji nije bio mnogo zastupljen kao u drugim zemljama. Međutim, neki značajni umetnici su se bavili ovim umetničkim pravcem ili su bar bili pod njegovim uticajem.
Najznačajniji srpski slikar impresionizma bio je Paja Jovanović. Na svojim delima prikazivao je pejzaže i portrete. U različitim fazama svog stvaralaštva umetnici Milan Konjović i Vladimir Veličković takođe su pokazivali uticaje impresionizma.
U Srbiji, impresionizam se često meša sa drugim pravcima, kao što su realizam i simbolizam. Zbog toga se može reći da je srpska umetnost tog perioda bogata raznolikošću. Umetnici su često slikali pejzaže, životinje i svakodnevne prizore, koristeći živopisne boje i slobodne poteze četkice.
Kako je impresionizam uticao na savremenu umetnost?
Uticaj impresionizma na savremenu umetnost oblikovao je mnoge pravce i stilove koji su usledili.
Fokusirajući se na percepciju, impresionisti su se bavili time kako svet izgleda u datom trenutku, naglašavajući svetlost i boje. Ovaj pristup podstakao je umetnike da istražuju lične percepcije i subjektivna iskustva.
Prikaz svakodnevice omogućio je savremenim umetnicima da istražuju različite teme i motive.
Uticaj impresionizma i dalje je prisutan u savremenoj umetnosti, gde se umetnici nastavljaju baviti pitanjima percepcije, identiteta i svakodnevnog života. Ukratko, impresionizam je postavio temelje za mnoge moderne umetničke pravce. Omogućio je umetnicima da istražuju nove načine izražavanja i percepcije sveta oko sebe.
