U prole\u0107e, kada tre\u0161njino drvo procveta i celu zemlju oboji u ne\u017eno roze boju sva njegova dra\u017e dobiva jo\u0161 ve\u0107i smisao. Ne\u017ene latice obasipaju ceo grad \u010dine\u0107i ga romanti\u010dnijim i jo\u0161 ne\u017enijim za mnogobrojne posetioce odu\u0161evljene \u010ditavim prizorom.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane za Japance to nije samo lepota koju im prole\u0107e daruje, za njih je to simbol sre\u0107e i \u017eivota. Posve\u0107uju mu verski zna\u010daj slave\u0107i prolaznost lepote. Ovo je posebno povezano sa smr\u0107u, to jest olakim na\u010dinom \u017eivota. Ba\u0161 kao \u0161to cvetovi otpadnu sa drveta tako isto i \u010dovek nije uvek mlad i lep. Vremenom stari i na kraju <\/strong>umire. Kroz \u017eivot mora da kora\u010da pa\u017eljivo i mudro.<\/p>\n\n\n\n

Obi\u010daj slavljenja \u201eHanami<\/strong>\u201c datira jo\u0161 od VIII.<\/strong> veka. ali postoje i verovanja da je po\u010delo mnogo pre toga. Tokom Nara perioda<\/strong>, cvetovi japanske kajsije- Ute<\/strong> bile centar pa\u017enje, ali tokom narednog perioda Sakura<\/strong> (tre\u0161njino drvo u cvatu) dolazi do izra\u017eaja. Tradicija se sastoji u pravljenju piknika ispod drveta. Ranije su u\u010destvovali samo \u010dlanovi dvora, da bi se kasnije pro\u0161irio i na ostatak naroda.<\/p>\n\n\n\n

Danas Japanci sa rado\u0161\u0107u o\u010dekuju ovaj praznik koji traje od februara<\/strong> do maja<\/strong>, u zavisnosti od mesta (cvetanje po\u010dinje u Okinavi<\/strong>, a zavr\u0161ava se u Hokaido<\/strong>). \u010citave porodice se okupe u parkovima koriste\u0107i priliku da se zabave, ali i odmore od napornog rada.<\/p>\n\n\n\n

Simbol ovog predivnog, ne\u017enog cveta veoma je rasprostranjen u Japanu, koristi se u raznim vrstama umetnosti. Pod imenom Sakura postoje nekoliko narodnih i pop pesama. Na narodnim no\u0161njama (kimono), ali i na drugim predmetima je oslikan.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e se koristi i u kulinarstvu, jestivi su i cvetovi i listovi. Cvetovi se pripremaju na taj na\u010din \u0161to se kisele u me\u0161avinama soli i sir\u0107eta od \u0161ljive (umezo<\/strong>) i koriste u tradicionalni japanskim slatki\u0161ima (vaga\u0161<\/strong>i) i za slatku lepinju sa zrnima crvenog pasulja (anpan<\/strong>). Listovi se tako\u0111e kisele, ali zbog otrova koji sadr\u017ee ne preporu\u010duje se da se jedu u ve\u0107im koli\u010dinama.<\/p>\n\n\n\n

Napitak napravljen na ovaj na\u010din u vru\u0107oj vodi (sakuraju<\/strong>) pije se na svim va\u017enim proslavama.<\/p>\n\n\n\n

Tokom ratova kori\u0161\u0107en je da inspiri\u0161e duh naroda i da veli\u010da hrabre ratnike. Vojnici u samoubila\u010dkim misijama, kada su gotovo znali da se ne\u0107e vratiti ku\u0107i, slikali su cvetove na ratnim brodovima, oru\u017eju, pa \u010dak i na bombama. Njihovi sunarodnici su verovali da su latice koje padaju na zemlju njihova reinkarnacija. U njihovu \u010dast sadili su drve\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0161njin cvet slavi se i u drugim zemljama poput Amerike, Brazila, Kanade, Kine, Francuske\u2026 U Srbiji u znak zahvalnosti i prijateljstva sa japanskim narodom ulica na Novom Beogradu dobila je ime Ulica Tre\u0161njinog cveta<\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Japan je prelepa zemlja. Gotovo da se ne zna \u0161ta je fascinantnije, \u010disti i ure\u0111eni gradovi ili pak bogate prirodne<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"colormag_page_layout":"default_layout","footnotes":""},"categories":[16,161],"tags":[717,716],"class_list":["post-2595","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-https-cresimos-com-enciklopedija","category-zanimljivosti","tag-japanska-tresnja","tag-tresnjin-cvet"],"yoast_head":"\n