Zašto Japanci slave trešnjin cvet?

Japan je prelepa zemlja. Gotovo da se ne zna šta je fascinantnije, čisti i uređeni gradovi ili pak bogate prirodne lepote.

U proleće, kada trešnjino drvo procveta i celu zemlju oboji u nežno roze boju sva njegova draž dobiva još veći smisao. Nežne latice obasipaju ceo grad čineći ga romantičnijim i još nežnijim za mnogobrojne posetioce oduševljene čitavim prizorom.

Sa druge strane za Japance to nije samo lepota koju im proleće daruje, za njih je to simbol sreće i života. Posvećuju mu verski značaj slaveći prolaznost lepote. Ovo je posebno povezano sa smrću, to jest olakim načinom života. Baš kao što cvetovi otpadnu sa drveta tako isto i čovek nije uvek mlad i lep. Vremenom stari i na kraju umire. Kroz život mora da korača pažljivo i mudro.

Običaj slavljenja „Hanami“ datira još od VIII. veka. ali postoje i verovanja da je počelo mnogo pre toga. Tokom Nara perioda, cvetovi japanske kajsije- Ute bile centar pažnje, ali tokom narednog perioda Sakura (trešnjino drvo u cvatu) dolazi do izražaja. Tradicija se sastoji u pravljenju piknika ispod drveta. Ranije su učestvovali samo članovi dvora, da bi se kasnije proširio i na ostatak naroda.

Danas Japanci sa radošću očekuju ovaj praznik koji traje od februara do maja, u zavisnosti od mesta (cvetanje počinje u Okinavi, a završava se u Hokaido). Čitave porodice se okupe u parkovima koristeći priliku da se zabave, ali i odmore od napornog rada.

Simbol ovog predivnog, nežnog cveta veoma je rasprostranjen u Japanu, koristi se u raznim vrstama umetnosti. Pod imenom Sakura postoje nekoliko narodnih i pop pesama. Na narodnim nošnjama (kimono), ali i na drugim predmetima je oslikan.

Takođe se koristi i u kulinarstvu, jestivi su i cvetovi i listovi. Cvetovi se pripremaju na taj način što se kisele u mešavinama soli i sirćeta od šljive (umezo) i koriste u tradicionalni japanskim slatkišima (vagaši) i za slatku lepinju sa zrnima crvenog pasulja (anpan). Listovi se takođe kisele, ali zbog otrova koji sadrže ne preporučuje se da se jedu u većim količinama.

Napitak napravljen na ovaj način u vrućoj vodi (sakuraju) pije se na svim važnim proslavama.

Tokom ratova korišćen je da inspiriše duh naroda i da veliča hrabre ratnike. Vojnici u samoubilačkim misijama, kada su gotovo znali da se neće vratiti kući, slikali su cvetove na ratnim brodovima, oružju, pa čak i na bombama. Njihovi sunarodnici su verovali da su latice koje padaju na zemlju njihova reinkarnacija. U njihovu čast sadili su drveće.

Trešnjin cvet slavi se i u drugim zemljama poput Amerike, Brazila, Kanade, Kine, Francuske… U Srbiji u znak zahvalnosti i prijateljstva sa japanskim narodom ulica na Novom Beogradu dobila je ime Ulica Trešnjinog cveta.