Zašto ljudima treba davati drugu šansu?

Greške su sastavni deo svih nas. Međutim, šta ako smo mi žrtve nečijih grešaka, pa čak i sopstvenih? Da li bilo ko od nas zaslužuje drugu šansu i zbog čega je trebamo davati?

Istina je da opraštanje ne čini samo onima koji su pogrešili, već i samim žrtvama. Oprostiti nekome čini blagoslov za našu dušu. Više nismo puni gneva i mržnje. Naša ljutnja se polako gasi. Naravno, razume se da svoja osećanja, kao i ono što nam je zasmetalo ne smemo stavljati pod tepih. Moramo iskreno popričati sa osobom koja nas je povredila i dozvoliti joj da se iskupi. Mnogi ljudi to ne rade svesno, već iz sopstvenog neznanja. Da bi shvatili i naučili moramo im ukazati na to. Isto tako i mi moramo prihvatiti tuđe mišljenje i truditi se da ispravimo sve ono loše što smo nekome ne namerno učinili. Ne smemo raditi drugima ono što ne želimo da neko radi nama.

Bez obzira o kome god da se radi svako zaslužuje priliku da se iskupi. Ipak mora i dokazati da se zaista kaje i pokušati da ispravi ono što je već učinio.

Naša veličina ogleda se u tome koliko smo spremni da oprostimo. Ne, nismo zbog toga glupi i naivni, i to ne znači da može svako da nas gazi. Samo smo svesni sebe, svojih kvaliteta, ali i mana. Razumemo da je svako ljudsko biće satkano od različitih osobina i da se svakome može desiti da zabrlja po nekad. Nekada u životu treba ostaviti svoj ego po strani. Ne zbog drugih, već zbog nas samih, da bi smo se mi osećali bolje. Ne oprostiti može biti mnogo gore i od davanja druge šanse kada mislimo da ta osoba ne zaslužuje. Tada se grizemo u sebi i pitamo se da nismo bili i previše strogi.