Ženska umetnost

Još u praistorijsko doba postoje studije koje ukazuju da su žene stvarale grnčariju, tekstil, korpe, oslikavale zidove i pravile nakit. Međutim, nema podataka ko su bili autori, pa se često sve, kao i kasnije u budućnosti, prepisivalo muškarcima. Ženska umetnost oduvek je bila u drugom planu u odnosu na mušku umetnost.

Razlozi za to su greške napravljene i namerno i slučajno. Naime, od praistorijskog pa sve do savremenog doba žene su bile u senci muškaraca. Čak se nekada nije ni prijavljivalo rađanje ćerke, odnosno biografija ženskog deteta nije bila potpuna.

Srednji vek

Postoje brojni zapisi i dokumenti koji ukazuju na to da su žene radile i stvarale zajedno sa muškarcima. Umetnice kao što su Klarisa, Diemudus, Ende i Guda radile su na vezovima, iluminacijama rukopisa i izrađenim kapitelima. Pripadale su dvema klasama: bile su ili iz bogate aristokratske porodice ili monahinje.

Najpoznatiji vez iz tog perioda bila je „Baje Tapiserija” koja opisuje bitku kod Hejstingsa i normansko osvajanje Engleske. Veruje se da je vez napravila ili aristokratska žena kao rezultat njene patnje ili monahinja.

Srpska plemkinja i monahinja Jefimija, udovica Uglješe Mrnjačevića, napisala je jadikovku za svog preminulog sina Uglješom. Međutim, kako je bila vešta graverka i rukopisac, reči pesme uklesala je u ikonu sa dve ploče. Ikonu Bogorodice sa detetom mali Uglješa dobio je na poklon od episkopa Sere na krštenju. Ikona, ukrašena dijamantima i zlatom, postala je simbol svih majki koje su izgubile svoju decu.

Renesansa i Barok

Tokom Renesanse žene počinju da se pojavljuju kao umetnice, što dovodi do porasta ženske umetnosti. Međutim, zbog društvenih normi njihova uloga je bila ograničena. Ipak, zahvaljujući kulturnim promenama i filozofiji koja pomaže u podizanju statusa žene, omogućeno im je da se više bave umetnošću. Studiranje umetnosti više nije bilo rezervisano samo za muškarce, i žene su mogle da uče, i to ne samo slikarstvo, već i muziku i književnost.

Najznačajnije umetnice ovog doba su Sofonisba Anguisola, Lavinia Fontana, Artemisia Đenteliski, Propercia De’ Rosi i druge. Pokazale su ne samo ogroman talenat, već i snagu i hrabrost da se suoče sa društvenim ograničenjima. Svojim radom pomerile su granice i uticale na umetnički izraz. Nažalost, većina njihovih dela nije sačuvana.

U vreme Baroka umetnice postaju poznate po slikanju ženskih tela i mrtvih priroda. Njihove slike prikazivale su žene kao svesna bića, sa manama i vrlinama. Primer je slika „Judita odseca glavu Holofernu”, Artemisie Đentilski. Žena je predstavljena kao snažna osoba koja se bori za sebe i svoju sudbinu.

Slikanje mrtve prirode posebno je odgovaralo ženama, prvenstveno zbog lakog pristupa materijalima. Iako žanr nije bio mnogo popularan kod muškaraca, umetnice su sve više napredovale.

XIX. i XX. vek

Tokom XIX. i XX. veka, ženska umetnost doživljava značajnu promenu. Žene počinju da dobijaju priznanja koja ranije nisu imale. U ovom periodu stvarale su portrete i pejzaže. Ipak, i dalje su bile ograničene u obrazovanju; mnoge umetničke akademije i dalje su ženama branile pristup.

U XIX. veku umetnice poput Berte Morisot i Meri Kasat postale su poznate impresionistkinje. Bili su to počeci emancipacije; počele su da se bore za pravo na obrazovanje i izlaganje svojih radova.

Umetnice kao što su Nadežda Petrović i Beta Vukanović ostavile su značajan trag u slikarstvu i grafici.

Umetnice u XX veku se uključuju u avangardne pokrete kao što su kubizam, dadaizam i nadrealizam. Jedna od najuticajnijih umetnica ovog vremena bila je Frida Kalo. Crtajući svoje portrete, istraživala je lične i političke teme.

Tokom 60-ih i 70-ih godina, zahvaljujući feminističkom pokretu, počele su da istražuju teme roda i identiteta. Radile su na ženskoj ravnopravnosti i slavile doprinos žena kroz istoriju.

Krajem XX veka počinju da koriste digitalne alate i na taj način proširuju granice tradicionalne umetnosti.

Ženska umetnost kroz istoriju, iako često marginalizovana, pokazuje bogatstvo i raznolikost izražavanja koje su žene postigle uprkos društvenim i kulturnim preprekama. Od praistorijskih vremena do savremenih avangardnih pokreta,

umetnice su se suočavale s izazovima, ali su istovremeno pomerale granice i ostavljale neizbrisiv trag u svetu umetnosti.