Zna li želja za nemoguće?

Želja, gori u nama, polako, tiho, tinja upozoravajući nas da je tu, da ne ide nigde. Poručuje nam da neće prihvatiti glas razuma. Ona sluša samo svoj glas, ne zanima je šta joj drugi govore. Ne sluša reči dobronamernih ili zlonamernih ljudi, ostaje tu sa nama.

Po nekad se primiri, a onda, s vremena na vreme opeče nas. Upozori nas tako da je i dalje tu, da nije nigde otišla.

Televizijske emisije kao što su ,, Ja imam talenat“ i ,,X faktor“ ne samo da su emisije zabavnog karaktera, već i za mnoge odskočna daska. Zahvaljujući ovakvim i sličnim emisijama mnoge ličnosti imale su priliku da se probiju i pokažu svetu šta zaista znaju. Mnogi od njih ostavili su nas bez daha svojim umećem. Međutim, neki su nas i nasmejali, i to ne zato što su želeli, već svojim očajnim prikazom. Smejali smo se ne primećujući koliko su njihovi snovi jaki, koliko je njihova želja jača od njihovog razuma. Zapanjeno gledaju žiri koji ih odbija, šta pa žiri zna. Njihova istina je drugačija, njihova želja toliko je jaka da samo nju vide. Smejemo im se, rugamo se, a ne shvatamo da nismo toliko drugčiji od njih. Mi kao i oni u sebi nosimo tu neku želju, neku čežnju koja nam ne dozvoljava da vidimo drugačijim očima.

Svako od nas u svom srcu nosi želju koja se još uvek nije ostvarila. Po nekad je to želja iz mladosti sprečena sudbinom, po nekad je to čežnja za nekim. Mislimo, ostvariće se jednom, samo treba dovoljno jako da je želimo. To je to, želimo je, to je sve što radimo. Želja se nikada ne gasi, ali nada polako nestaje. Gubimo i poslednji atom snage ne shvatajući da za većinu želja nije dovoljno samo želeti. Potrebno je da se borimo, da radimo na sebi. Potrebno je da verujemo svom srcu, da ga slušamo, da slušamo i svoj instikt. Ništa ne pada sa neba, za sve se treba potruditi, pa čak i za svoje snove. Ponekad, naš trud biće dug i težak, ali na kraju sve bude savršeno i sve dobije svoj pravi smisao.

Zna li želja za nemoguće? Ne zna i ne treba da zna. Ona postojana, iskrena, duboka treba uvek da bude u nama. Da nas uči, da nas tera napred, da nikada ne posustanemo. Ispuniće se jednom, možda ne danas, možda ne sutra, ali jednog dana sigurno hoće. Možda ne baš onako kako smo zamišljali, maštali, ali ipak ispuniće se.