Žrnov-Nestali grad
Žrnov je misteriozna tvrdjava koja je postojala na planini Avali. Turski istorijski izvori tvrde da je to jedno od šest najbitnijih utvrdjenja u srednjovekovnoj Srbiji. Nastanak utvrdjenja se vezuje za period oko 500. godine p.n.e.
Nekada utvrđenje, danas je postala sinonim za mnoga pitanja koja zbunjuje i istoričare i arhitekte. Jednostavno je obavijena velom misterije
Grad se u svojoj završnoj fazi delio na gornji i donji. Okolinom su dominirale njegove kule. U to vreme Avala je bila ogoljena planinama. Pošumljavanje je počelo tek u 19. veku.
Prema nekim podacima, stražarnicu na mestu Žrnova su započela keltska plemena. Ona su bila u potrazi za plemenitim metalima. Avala je u tom vremenu bila poznata kao rudarsko nalazište:srebra, olova, cinabarita, žive i drugih plemenitih metala..
Dolaskom Rimljana iskopavanja se nastavljaju. Od stražarnice se pravi utvrdjenje koje je sagradjeno na najvišem vrhu planine Avala, Žrnovici(stari naziv),na 511 metara nadmorske visine..
Srbi su utvrdjenje dozidali.Smatra se da je za to zaslužan despot Stefan Lazarević. Tada ono postaje jedno od najbitnijih u srednjovekovnoj Srbiji. Tokom turskog osvajanja balkana zauzimanje grada se smenjuje.
Grad je bio bitna strateška tačka za zauzimanje Beograda. Međutim njegovim padom u turske ruke gubi svoj značaj i biva zaboravljen.
U centar zbivanja ponovo dolazi između dva svetska rata.
Mit o Neznanom junaku
Prema jednoj legendi, u Velikom ratu 1915. godine Nemci u blizini utvđenja pronalaze stradalog dečaka. Kako je bio mlad i bez amajlije sa imenom rešili su da mu naprave grob. Grbno mesto obeležavaju sa natpisom „Jedan nepoznati srpski vojnik“. Na tom mestu, kasnije je podignut spomenik Neznanom junaku.
Međutim moramo postaviti najvažnije pitanje: Zbog čega srušiti jedno od šest bitnih utvrđenja kada je mesta za mauzolej bilo i na obližnjim brdima.
Kralj Aleksandar Karadjordjević u dogovoru sa istaknutim vajarom Ivanom Meštrovićem, dolazi na ideju da se spomenik sagradi na mestu grada Žrnova.Samim tim,serijom eksplozija koje kreću na Vidovdan,28.juna 1934.godine,utvrdjenje se ruši do temelja.
Par meseci kasnije kralj Aleksandar je ubijen u Marsejskom atentatu. Veruje se da je to prokletstvo srušenog grada.
Spomenik se završava tri godine kasnije. Na Vidovdan 1938, godine bilo je njegovo svečano otvaranje.
Nikome nije jasno zašto je moralo jedno takvo zdanje biti srušeno. Oni koji se bave ovim pitanjem podeljenog su mišljenja.
Diskutuje se da je kralj Aleksandar u temelje spomenika postavio srebrni čekić, obeležje ,,slobodnih zidara“. Meštrović je takođe smatran masonom. Sve to dodatno podgreva priču o masonskom mešanju u rušenju Žrnova
Priču o Žrnovu i njegovom rušenju oživeo je Dragan Bjelogrlić u svojoj seriji ,,Senke nad Balkanom“. Na fenomenalan način, moramo priznati poigravao se istorijom i istorijskim ličnostima.
Zrnov može poslužiti kao inspiracija čak i Holivudu. Razlika je samo što bi je oni morali izmisliti, a mi imamo istorijske činjenice.
Ako ikada posetite mauzolej pomislite i na Žrnov. Setite se da je tu nekada postojalo nešto mnogo veličanstvenije. Iako utvrđenja više nema mit o njemu se polako sve više probuđuje.